О књизи: 1972 / „Зид Искандара”, пета и последња песма „Финарија”, је обимно, вишеструко епско дело у којој се огледају главна питања, узбудила је умове и срца људи тог далеког времена и представља праву енциклопедију друштвеног живота и мисли навојске епохе рад је повезан са његовом личношћу, са његовом делатношћу и погледом на свет. У личности великог команданта антике, Навои ствара слику идеалног владара и супротставља га државницима своје епохе. Искандар није ограничен само на бригу о просперитету своје земље, он је заокупљен судбинама народа света који су пропали и чами под јармом својих поробљивача.